Otadžbina

ДР. ДАНИЛО МЕДАКОВИЋ

599

Али тадашње прилике у новорођеном Војводству нису биле за развитак књижевности ижурналистике. Са пролећем 1849. године наступио је час одсудне борбе у Мађарској. Притешњаван и на северу од руске војске, која је дошла да спасе ћесарију, Мађари су гледали да што пре сврше са Србима, те да би могли већој опасности тим боље одупрети се. У Карловцима није било довољне сигурности за прављеније српскога војводства и оно се мораде оданде преселити у Земун. Не остаде друго ни Медаковићу, него да своју печатп.у пресели у Земун; али је ту тада тако мал > простора било, да је печатњу морао на једној ла1 )И наместити. Осећају^и се уз руску помоћ сигуран са коначним исходом целога метежа, поче се бечки дух међу тим и међу Србима јаче разметати. Медаковић је у свом Пааретку мушки устао за народна ''рава, али ће брзо искусити, да се то у Бечу нерадо слуша. Због једног чланка затворише га у мају 1849. г. у земунски контумац, одакле га после неколико дана са стражом отправе у Руму, где је гада био главни стан бана Јелачића. Како у Руми није било места, где би се преступници тога рода могли притворити, тоГје Медаковић морао са својим стражарем да стоји под ведрим пебом, докле га није бан пустио на слободу, што је на скоро било. Докле се Медаковић тако у Руми против своје воље бавио, лепо су се спрам њега владали тамошњи Србљи, особито честити Лакић. Али је Пааретку био крај. Кад се у земл.и мир повратио, обратио је Медаковић г.!авну пажњу својој иечатњи. Анормалне године 184 8. и 1849. јако су га пореметиле у материјалном погледу, тако да је тек после неколико година могао доћи до равнотеже у својој економији. Докле је у Земуну био, издао је Доситијева дела у десет књига. Издање ово учињено је према Возаревићевом, само је много јеФтиниЈе било (5 Фор. ср снрам Возаревпћевих 12 Фор. ср.). Леп и топал му је предговор, што га ја нчиисао био за ово издање. Брат Данила Медаковића, Милорад, који је у Црној Гори провео био неколико година као ађутант влмдике Рада (Петра. II), дошао је био међу тим у Земун и покренуо неполитични лист Нојвођанку. У овај лист писао је Данило под шиФром ј \[ многе чланке, који су се врло радо читали у народу. У октобру 1851. г. покрене Милорад у Темишвару политични лист Јужну Пчелу, у коме се и Данило почешће јављао, а кад се Ју^сна Пчела набрзо пресели у Нови Сад, куда је Данило међу тим пренео био из Земуна своју печатњу, стане он на овом лпсту много више радити. Најпосле престаде Јужна Пчела у јунију 1852. године, а у јулију покрене Данило Медаковић по-