Otadžbina

ОСЛОВОЂЕНИ ПРОМЕТЕЈ

Оудбином људском управљала негда Слободни Титан шири крила своја На твоју силу крвожедно гледа Хоћеш ли више да ти кажем коју Погледај пако како нам се гаси ! Владања нагаег пролетеће часи Јошт тренут само, и у љуточ боју 0 силни царе, шта је оно доба Што чврсто с нами на попришту стоји ? Узаман прошлоот подижеш из гроба, Будућност силна уз Титана стоји ! Разљућен Плутон са престола тамног Адовом силом' планине зани.ја И грмећ зове Посидона славног Кој' морске вале у облак извија. Приправна сила уз Плутона стаде Одрешен Цербер пред њима се спрема, Страшило грдно, кога пако знаде Тартар му другог супарника нема Наслоњен тако на Минерву плаву Подиже руку више чела свога Бацајућ' поглед у безнрајност тавну Он виде пак'о што се с мраком спрема За вечност целу својим велом своје Будућност што је прикривала нема За њега данас више тајна нијо ; Г1ак'о се буни ! И вечита тама, Селену целу обви црним велом Окејан бруји ; земља се пролама Тресак се зачу васионом целом ! И страшна писка демонскога беса Са црне земље дизати се заче, Елбора мрког грбина се стреса У борби силној, што пламтети наче. ("ад прве чете узлетеше горе, Престолу тврдрм елободнога Бога, На живот и смрт жељне да се боре, Демонске хорде за Плутона свога. Грдоба Адска предњачећи лети