Otadžbina

ДР. ДАНИЛО МЕДАКОВИЋ

611

прије или послије. Али ја мислим, да и њему то не пада на памет, јер зна, да је Француска запета пушка уз Русе. Доста о томе. Нашој несрећи сами смо криви <зили и остајемо ; а несрећа је по нас, што је цар Александар тих и благ и што је Горчаков матор. Пролази тако прилика једна за другом, а наша сиротиња остаје у ропству као што је и била.« 14 (26) октобра 1876. пише: »Данас свемоћни Руси, као што се види, играју онако, како им свира Андраши, који је још 1871. г. мислио са Наполеоном утаманити их. Никоме на свијету не би било криво, да се Босна и Херцеговина ослободе ма од које руке свога ропства, осим Мађара. И Руси поводе се по њима! Имају и за што. То су показали у прошлости, а тко зна, неће ли и у будућностп. . . Да је ра^ено (од стране Србије) разумно, сложно, са планом и у договору са Црном Гором, могло се је много урадити, бар толико, да на Игњатијев не би тако Андрашу угађао и са реФормама опет зубе премазивао.« 12 (24) декембра 1875. вели : »Овамо (у Хрватској) бјегунци јадни пропадају јако. Што им је стоке остадо, немају чим да хране, пак цркарају и они и стока. Страшно је и помислити на ту пропаст. Прољеће је далеко. Дотле тешко да се то сврши. Тешко нами, кад је допало Мађару, да нам кроји капу ! До сада сам мислио, да Руси не поричу што рекну, а сад престаде и та вјера и то уздање. Онакова изјава у »Правит. Вјестнику«, а сад оставнти Андрашу на милост I Сами прилози руски ништарија су. Добро им је казао »Мјрт.«, да још не знају ни сами шта су. У таковој прилици требало би да је било поједини Руса, којп би дали онолико, колико су до сада дали сви на ону ларму. Могу, али не ће, — Ако кнежевине не буду кукавице, на прољеће би морале зажмурити и угазити, пак пукло куд пукло.® У писму од 2 (14) јунија 1876. пише: „Пријатељи турски оживише, од како Азиса збацише. На сваки начин Горчакову је рачун поремећен. Има ли други готов и какав је, видићемо. Док год буде друговао са Андрашом. не ће му посао бити чист ни берићетан... . Као што видим из новина, Андраши и сви њерови ликују, што се Горчакову помрсише конци. И право му је. ч Скоро годину дана пушта Андраша да ради о побољшању стања наше сиротиње, коју би Андраши, кад би могао, попио сву у капи воде." 18 (30) јунија 1876. вели : „То је видео сав свијет, да је Горчаков предао био Андрашу да ради за рају, и сав свијет зна, да би Андраши, само кад бу могао, попио у капи воде не само сву 39*