Otadžbina

стре1јачке дружинк у срб0ј"

617

Ово је нужно било да кажемо, јер све више обузимље маха изпесна струја, која је протпвна не само озбиљном и пр авом војном уређењу, него и свему што на в^јску мирише. Али ова струја, у ко.1ико изг 1еда као добра, са гледишта народног суверенитета, у толико је опасна са политичког гледишта, јер не даје довол.но могућности да се у земљи створи чврста снага, под чијим окриљем развпјале би се и народпе слободе. — Поред добро уре^ене и наоружане војске, ми сматрамо, као важну чиљеницу и помоћниц-у у војном образоваљу једнога народа и стрељачне дружине. У њима се слободчи грађани вежбају у најважнијем војном раду — у гађању и погађању. Која војска има добрих стрелаца, та и више школи своме противнику, и пре постизава успехе Гађање у нишан не само да по.редно спрема грађанина за важну улогу — одбрану своје отаџбине, него му још крепи тело и були самопоуздаи.с. 0' тога су стрељачке дружинв са сваног гледишта и оаравдане и иреко нужнс. Питање је дакле сада само о томе : Како да се оне нод нас установе те да што дуготрајније и корисчије буду. Ово је питање службено у нзшој војсци покренуто било одма после другог рата, када је 25 Децембра 1878 год. ФП-ро. 14.028 ') Министар војни „ценеКи стрел.ачке дружине као једну од најважнијих установа, које помажу војно изображење једпога народа, крепе његов војнички дух, и уздижу у њему моралну снагу самопо^здап.а," — наложчо артплсријском комитсту да размпсли о томе : т>1. На који би се начин могле увести и утврдити сгрељачке дружине у нашем народу ? »2. Каква би н.ихова организација б('ла ? »3 Како бисе удесио утрошак муниције инаграде? »4. Све остало што би у корист ове установе ишло." Артилеријски комитет, ценећи и сзм вредноет стрељачклх дружиаа вз-10 озби бн > про.учи 1 је ово питање, користећи се нарочито знањем о томе свога члана мајора П. ШаФарика, која је имао прилике, да се лично на месту упозна са овом швајцарском установом. Ми ћемо се користитити овим радом нашег артилеријског комитета, а посебице мајора ШаФарика, п у кратким цртама изложити главне његове мисли о томе питан.у ; како би тиме, с једне стране, дали доказа о корисном убеђењу многих компетентних лица за ту установу, а с друге стране упознали и шири круг читалаца са овим важним али и дкевним питањем. 1) Р а т н и к за 1879 год. књига прва, стр. 549.