Otadžbina

ОСЛОБОЂЕНИ ПРОМЕТЕЈ Јуришећ' бесно по ограшју лепе. И чупши клетву подземнога кнеза Грмећим гласом одговор му шаље Адова сила од клетве се преза Која се шири кроз маглене даље. II р о м е т е ј Вм грдна тела, што сред ноћи бајне Ко звезде мале са висине сјате И кроз но1) мирну своје зраке ејајне Трептећи озто свету расипате, Ви грдна тела по пучини плавој Што дању ноћу облазите мирно Дижте се силна у поноћи тамној Тартар је ваше светилиште дирно ! Вечиту вољу божанственог реда Погазте сада сред хукњаве ове Рушите само, рушите изреда, О грдна тела, Прометеј вас вове ! И силом неком од средишта свога Безбројна чуда планетарног света Ко смртна деца од негдашњег' Вога Одбише с' сада ! Из пређашњег лета Свегови што но изнад земље тамне ВезкраЈним плавном даау ноћу плове Трептећи тихо ко звездице сјајне Потисну рука неке оиле нове! И страшним хуком 1 ко тигрова чета, Клонулој жртви кад ричући јури, Безбројно чудо надземаљског света Средишту своме потиснуто жури. Тресак се ори, васиона цела Махом се створи у ватрено море, У коме хаос васионских тела Пакленим пламом започе да горе. А кроз тај хаос у беснилу своме Адова сила узлеташе горе И страшни Плутон летео је с' њоме Подузме хорде с духом да се боре