Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕЛ

635

Али кад већ налазе да је то така велика кураж и така политичка мудрост казати да је спољна политика садашн.е владе измећарство спрам Аустрије, кад налазе да се чак и Ристић био предао у руке Аустрији, онда што нам бар не казасте силу и моћ на основу које би се могла, с' места отети Босна и Херцеговина од Аустрије, на основу које би ми могли диктирати Аустроугарској онакве уговоре трговачке какви су нама драги ? Та да се могу градити тако бездутпни експерименти са ро1)еном домовином, као што је једно радикално — сопијалистичко министаретво у Орбији, ми би се молили Богу, да што скорије дођете па владу, да видимо шта би ви, без ираве војске у довољном броју, без оружј а, са празнол1 и задуженом државном благајницом, без довољно интелигеције у сваком погледу шта би ви учинили насирам једне велике силе, која нам је државу опасала са три стране, једне силе која поред својих извора ог [)Омних, има и читаву немачку царевину иза својих леђа ? Та зар ви, који у елизијуму неодговорне, непогрешиве, и популарне оаошције (оаозиција је свагда популарна) тако дршћете да неко стране конзуле о вама погрешно не извести, зар би ви на влади били друкчији него што се мора Али наравно у нас ни једна опозициЈа до сада нападајући владу, није мерила своје речи, није се питала да ли 6и она могла извршити оно што тражи од владе ? Овака се надметала крајњостима у унутрашњим питањима а шовинизмом у спољној полигици; лепа бомбаста „патриотска" Фраза више је вредмла него најмудрија државничка мисао, јер се тако најјевтиније долази до популарности. Ни једна од тих опозиција није хтела да помисли, да сутра, кад дође на владу, вал>а радити оно што се у опозицији само говорил о, и да ће бити брука кад се не могне извршити ни досети део од сопственог програма. Да не идемо чак до српског Мацинија, који је у своме женевском листу рушио и стварао читаве светове, да доцније на министарској столиди постане не само добар монархиста него још бољи династичар, а најбољи бирократа, — да се сетимо само шта се иисало по „Виделу" о одношајнма Србије наспрам Аустроугарске, па да сравнимо то са радом Чеде Мијатовића у Министарству спољних послова. Каква ужасна разлика. И радикалци, који врло добро знаду да тој промени ниЈе узрок у недостатку патриотвама, већ и разлици између становишта неодговорне опозиције и одговорне владе, опет срљају истим комотним путом свију досадашн.их опозиција Чему нас је одвсла та грамзивост свију досадашњих опозиција за јевтином популарношћу ?