Otadžbina

90

РАТНИ ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДРУГОКЛАСЦА

3. Сеитембра. Из свију батаљона траже се по неколико војника, да иду на неку „светковину" у Делиград (?). Данас су жестоко батерије — нарочито на нашој позицији (( центруму» — противу непријатељских цуцали. Штете није било ни какве Време је лепо. 4. Сеатембра. Војници, који су јуче избирани, данас су у Делиграду извикали кнеза за «крал.а в . Данашњи је дан, може се рећи — најзнатнији дан у нашој војсци ; — свуда се по ланцу хори : (( Шивио». Глас «Шивио» — најпре је с десног нашег крила од Вукање отпочет, па свуда до свршетка позиције прихватан и понављан ! Заклетва се на верност ({ краљу м данас положи ; топови из Делилиграда само грме. Одушевљење у војсци највеће влада. Данас нам оде у болницу наш ОФицир Ернест Сумаревски ; на његово место прикомандоваше нам такође руског оФицира Ивана фон Аурих — инжељерског поручика. Овај се поручик једино само цртежом позипија бави; а на питање : за шта ће их 1 одговарао је : да му требају ради упознавања положаја, и ради убеђења његових домаћих, кад се буде у Русију враћао ! И ја сам од грчева и рематизма (костобоље) врло слаб, па зато по прегледу лекарском добих отсуства, да могу својој кући за 20 дана ићи и неговати се. Време је лепо из јутра било, но око осам часова сасвим се је пореметило, хоће киша. 5. Сеитембра. Јутрос, пошто храну војсци на позицији раздадох, бавих се до 5 часова по подне, очекивајући од војника разне наручбине и писма; па пошто све ово добих, кренух се за Крушевац, и једва на коњу у 9 часова — у вече стигох. Борбе никакве није ни данас било. Време је променљиво.