Otadžbina

О НАСЛЕДНОМ 11РАВУ

127

речи; породица узев њу као правну јединицу, нема такође друга права до само права привременог уживања. II тек после дугога још развијКа наилазимо ми у • трећој Фази на непокретну својину, по не својину лојединаца но читавих племена, чији се чланови раснадају доцнијс у мање гомиле — у породице — аис њима заједпо и имаовин ■, развијајући се тако ноступно из нлеменске у: нородичну свој ину. Ми не треба да томе тражимо примера далеко од нас и у далекој прошлости. Доста е само да поменемо задругу у словенских царода, која је се баш у нас Срба са свим својим чисто породичним принципима имаовним до дан данас одржала. Докле су пак овакови имаовни нрипципи живелп удруштву људском, дотле о наслеђу правном, које се отвара смрћу извеспе особе, не може бити ни речн. (Ово се односи нарочито на непокретну имаовину). Породични чланови на које прелази општа имаовина с поколења на поколење, не мож.е се рећи да њу наслеђују ; јер право на њу не добнјају они смрћу својих отаца или дедова, но самим рођењем својим у породици. Дете чим се роди, као члан породични постаје савласник опште породичне имаовине. Трагове овоме још и данас можемо наћи у народа наптег у томе, што још за живота оца својега синови његови просто га натерују да их одели од огњшпта својега, и да им да оно што њима припада. У колико је се могло прозрети у патријархални живот свију народа, овакови погледи на имаовину и права породице на њу општа је карактеристика његова. Но поступни процес индивидуалисања у сваком погледу врши овде и на даље своју улогу. Мало по мало и имаовииа стаје све јаче и јаче да потпада у зависност појединих особа. Деца већ престају да имају какових захтева наимаовпну за ншвотародитеља својихАли ипак родитељи за дуго још такође не добијају никакових права да децу своју лише на свагда своје имаовине. Не, она ма и против во.ве њихове, принада неминовно по смрти му потомству његову Чврста веза крвна у породици остаје и на даље једина меродавна за наследно право. Остатак породичне својине у томе се још налази, н1то својина не може никако да испадне из уског круга породичног — њу је немогућно отуђити из ње. Ово наследно право има за свој основ чист интерес породични и одржање њено, и према томе се једино управља у сваком погледу. Као један од главних принципа његових, помињемо ми на овом месту мушки приоритет у наследном реду; јер женске удајом својом прелазећи у Другу породицу губе право на имаовпну, која је одређена, да, докле год породице траје, у њој неокрњена остаје. Ми иалазимо