Otadžbina

кгатке путничке бнљешке

193

Голицина и Еристова, који су командовалп козаци.ча. Тијело ђенерала Петрусијевића и свију убијених била су донесена и укапали су их близу нашега логора.*) Пошто су били свп укопанп, било је наређено да се за њихову вјечнују аамјат, изметну сви топови (67) који су били окренути на Геок-Тепе и пошл.у Ахал-текинцима од стране убијенијех последњп поздрав. Судећи по оружју које су донијели у логор овај дан је погинуло Ахал-текинаца више од 400 у баштама Петрусијевића. Од 23—28 децембра није било великијех бојева, изузимајући обичне пуцњаве, које су се и дању и ноћу продужавале, тако да је бивало по 1, 2, 3 рањенијех и убијенијех војника. Траншејне работе продужавале су се непрестано особито ноћу, а таин је долазио сваки дан из Еген-батир-кала. Вечером, 28 децембра, баш у то вријеме кад је са свим мркло и било врло тавно ; јер мјесеца не бјеше, изненада, на један пут нагрне на наше траншеје, и мало и велико, које се у Геок-Тепе налазило. Будући да их је био Еелики број, они нијесу, разумије се, сви могли имати ножеве сабље и копља, због чега су старци, жене и ђеца оружани •. сјекирама, кукама, мотикама, лопатама и многијем другијема работничкијем инструментима. И ножићи и бритве, и половине ножница, биле су привезане на дугачкијема држалима и с њима су ишли у бој. Није шала, кад се један народ ријеши ударијети на своје рођено огњиште и пролијевати пошљедњу капљу крви за отачбину н вјеру ! Народни рат, мени се чини, грознији је и страшнији него ма која регуларна и стајећа изучена војска, која је снабдевена ма каквијем оружјем. *) Ђен, Петрусијевић је укоиаи у једап гроб са неколчко солдата. Кад су говорили Скобељеву да ђен. Пегрусијевића треба укоиатн на ио се он одговори: »Ако мене убију нека ме укопаЈу заједно са солдатима без привилегија, јер ја држим за част оити укопан са солдатима на пољу битке !« О тацвииа X, 38. 13