Otadžbina

крлтке У|Утничке виљешке 1У7 С оисервационе куле прпмјећено је бпло 4 Јануара „да се Ахал-текинци сабирају (пред вечер) у јендек ок.> тврђа ве ) и да мисле напанут до мјсеца на нате шанчеве, Тако је и било, јер међу закодом сунца изласком мјесеца, Ахал-текинци нагрну са с.в?1 ју страна а особито на шјево крило нашега логора илп бо,т>е рећи шанчерд, ђе се налазила мартирна батерпја Било је наређено војсцп још дању да чим се смркне изиђу сви из шанчева, и држећп пушке «на готовс« чекају стојећи, непријател.а, јер пред нападањем обичио мало су текинци пуцали. Овај савјет, који је био дат војсци главно командујућим, проузроковао је желеће резултате, јер благодарећп силноме огњу. који се редовима просипаше, текинци су били страшно потучени и врнути матраг, тако да је мало који успео доћи до шанчева. Рањенјех и убијенијех било је око 8 људи; (с наше стране) Ахал-текинци су 4. Јануара грдно изгинулн п послије овога боја нијесу ое рјешавали чннити више оваква нападања, и ако су мислили умријети у Геок-тепе Сва мјесност испред нашијех шанчева па чак до Геок-тепе, бпла је покрита Ахал-текинскијем тјелесима, јер овај пут они их нијесу хтјелн уноспти. Кроз два три дана, кад су почела ова тјела трунути било је предложено Ахал-текинцима, да пошљу неколицину да их укопају, или да их скупе у гомиле и набацају земљом, и €ило им је обећано да наши не ће ра то вријеме пуцати, док их буду сабирали и копали ; такођер било им је предложено да се предаду, или барем отправе куд гођ жене и ђецу, У то вријеме (мира) нн од наше ни од њихове стране није пуцала пушка. Ахал текинци одговоре на ове предлоге да се они нигда не ће предати док једног тече, жене своје и ђецу они ће сами знати како ће с њима радити н не треба «у биле кибитке. Они еу се сакривали од топова, а оеобиго од нортира, које «у им највигае .јада чппилл.