Otadžbina

СКУПШТИНСКИ ИЗВОРИ

219

Ако су н. ир. жути предложили да се на оиштинској нродавници зеља начине нови прозори, модри су одмах сазивали јавне зборове, на којима су се борили против таког предлога Ако су модри предложили да се у главној улици подигне још једна чесма, жути су листом устајали противу тако бесомучног предузећа. Према томе у варошици је било модрих дуКана и жутих дућана модрих гостионица и жутих гостионица па чак и у цркви знало се која је модра а која жута страна. Наравно да је неопходно нужно било да свака од тих великих партаја има и своје јавне органе. У варошици излазила су два листа «Кетенсвилске новине» и „Кетенсвилски радикалац.» Први орган беше израз модрнх начела, други беше основан на одлучно жутом становпшту. Оба лисга беху прекрасна. Какгси дивни уводнп чланци ! Какви духовитп испади ! — «Наш ништавп и кукавички другар, јалаи радпкалац». — «Оне срамне и подле новипе" — «Онај смешни лажов радикалац" «Оне ннтковске опадачке новине» — са тим и сличним варницама духа беше н; пуљен сваки број тих органа јавнога миш.вен/а на велику радост, односно на велику срџбу, поштованих чпталаца. Г. Пиквик по својој обпчпој мудросги изабрао је најудеснији тренутак да иоходи ову варошицу. Тако жестоке партајске борбе није још никада било. Многопоштован Самуел Сламки Сламкихалски беше кандидат модрих, а Хорације Фпцкин племенити од Фицкин-Лоџа г близу Кетенсвила, беше задобивен за жуту странку. «Новине» обраћаху пажњу својих суграђана на ту околност да сада гледа на њих не само цела Инглеска, него цео образовани свет, а „Радикалац" захтеваше категоричкп да види да ли су бирачи Кетенсвилски доиста они свесни грађани, за које их је он увек држао, или су само ниска I! ропска оруђа недостојна пмена инглеског и грађан-