Otadžbina

15*

СКУПШТИНСКИ ИЗБОРИ

227

— Ми морамо нре свега госпођо — рече г. ПиквИК — да молимо за опроштење што смо се усудили да после тако кратког познанства узнемиримо ваше домаће спокојство. — Боже сачувај господине — одговори женски Пот живахно — верујте ми да је за ме прави празник када могу да видим какво ново лице, јер ја овде, у овом отужноме месту из дана у дан живим као у пустињи, нико нам не долази. — Зар баш нико, душиде моја ? — узвикну г. Пот враголасто — Нико осем тебв — рече госпођа Потовица с горчином. — Као што вндите г. Пиквик — покуша домаћин да објасни жалбу своје жене — ми смо у неку руку одсечени од сваких забава и ужнвања, која би иначе под другим околностима могли уживати. Мој јавни положај, као уредника кетенсвилских новина, становиште које мој лист заступа у целој земљи , мој рад посред матице политичке струје ... — Слатки II . . . — упаде госпођица Потовица у реч. — Срце моје — рече уредник — Молим те мужићу да избереш паметнију тему за разговор, која би могла интересовати и ову господу —■ — Ама душо моја — рече г. Пот са свим покорно — г. Пиквик се интересује за ову тему. — Благо њему кад може — рече госпођа Потовица одсечно — што се мене тиче, мени је твоја иолитика, твоје свађање с радикалцима, и цела твоја глупост изашла на врх главе. Ја морам да се чудим П. да се ти са таквим будалаштинама поносиш ! — Ама срце моје ... — покуша г. Пот. — Којешта. Језик за зубе, — рече госпођица Потовица па со окрете г. Уинклу — Играте ли вп господнне ЕсаНе ? —