Otadžbina

Г0С11ОЂА ЈЕЛА БАЛШИЋКА

243

У Јуну месецу 1404 јавља се у Млецима нарочита цосаобина њезина и подноси дужду читав нпз рекламација. На првоме месту и пре свега Госпођа се Јела жали, цјто Д& З е кнез °Д Скадра онако поздрави ! „Кад чу како јој кнез поручиваше чнГосиођо, госаођо, добро глвдај и обазири се шта радиш, јер ништа нв монсеш иод арстом сакрити, јвр ирст јв малвно брдо!»» Госпођа се моја не мало задивила и веома се забунила меланколијом и тугом," (аисШлз уегђјв ргесНсИв с1от1па зиа серИ: поп тосНсит а(1т1га41опет, ас таНпсопЈа е!; 1пзШЈа > уа1с1е ћн1; регр1е «8а) , — тако говораше посланик њезин дужду. Не знамо да ли се дужде није пакосно осмехнуо при помислн на «меланколију и тугу» Јеленину, алн се на свакп начин он галантјш извињаваше. Влада млетачка, говораше он, нпшта о свему томе не зна. На против, одмах по смрти мужа јој, Господара Ђурђа, Млеци су се тврдо одлучили да се према њој, деци и државп њеној, понашају с особптим пријатељотвом, ч доклв год она сама с а својв стране нв би доказа дала, да таквом иријатељству иријатељством не одгова/а.." Али ако је ово лично нитање и ставл>ено на први ред, оно нити је једини, нптн најважнијп предмет Јеленине дипломатске посаобине, њезина права цељ као да је била да удовици Ђурђа Балшића задобије карактер заштптника православне цркве у Зети под влашћу млетачком, п да дипломатским путем или стварп поправи или задобије згодан узрок за рат. Одмах другом тачком својих захтева посланик Јеленин казује како имају неколике цркве близу реке Бојане, и то неке на земљишту млетачком а неке на земљишту Госпође Јелене, које су цркве од старина од свих краљева српских, а и од других господара оних крајева (мисле се без сумње Балшнћи) добивали многа права и слобоштине, иа су између другог ималн и неке 16*