Otadžbina

594

БАРУДАН

боље одмакнем се од прошћа па лагано пођем својим путем. Сва сам претрнула, драга моја, кад се примакох авлијским вратима. Није их отворио, као што се отварају, већ зашкрипаше довратци, а читава тараба занија се. Нисам му смела у очи погледати, кад сам му бога назвала. Он ми не одговори, него оде онамо Тиси. Читаво ми одлануло, кад сам дошла до куће, окренем се и спазим га на крај села, баш је савио десно, онамо, где стоје воденице !» «Ето , кажем , да је он !" прихвати сека - Јела. (( Мој Рада је баш узимао ушур у нашој воденици па чује : (( Еј, Дино, оди овамо Р Окрене се и види на брегу Барудана, а наша је воденица близу брега, ту је и Динина као што знаш. Мој муж види Дину, дотерао чамац под брег а Барудану даје уже, да га веже. Но Барудан ни пет ни гаест, већ ухвати Дину за косе па га извуче из чамца. Дина хоће да се отме, ал ко ће се отет од оног орјатина ? Барудан му узе главу мед ноге стнсне песницу па. удри мог Дину по леђи а све говори Ево ти на, ево на ! хоћеш да ми разбијеш главу ? Ево ти на! Донекле чује мој Рада, како Дина јечи, гледа на све стране, нигди никог да кукавцу помогне, а сам не сме близу оном обешењаку. Наједаред од Дине ни гласа, а Барудан га још удара : <( Ево ти на ! хоћеш да ми разбијеш главу ?» Сад Барудан подиже Дину у вис, мом се Ради учинило, да му је глава висила као у мртва човека и у један мах Барудан га отисну у Тису. Онде је одсек па ни једаред није искочио — а Барудан се окрете и оде као да ништа није било. Ето, то је све мој Рада својим рођеним очима видео ! и заврши сека-Јела. «Сирома Дина., тако богат, па тако пропаде. А ђаво га у једну руку тер'о, да спреже сњиме, кад зна. да Барудан није са свим код себе. Опет у другу руку зна бог шта ради — отето проклето.»