Otadžbina

Н А ПРЕСТОЛУ

41 1

— Хвала Богу, Валпурга, ти знаш како је у нас адет. Муж најпре одсече себи кришку хлеба, па онда жени. Ми имамо да говоримо са твојим строгим Господарем и мужем врло важне ствари. Али не плаши се. Ту се не ће умешати ни судови ни полиција. Ја ти само толико могу рећи: Твоје се дете родило у златној кошуљици. Да се ниси и ти од некуда родила баш лицем на свету недељу ? — Да богме да јесам. — Е, онда си дупло срећна ! — Ја држим — поче дворски лекар — да би мп могли с њоме почети разговор. Она изгледа да је врло паметна, она ће сама желети да усрећи свога мужа и своје дете ! Валпурга се стаде освртати као да ће викнути : у пом^ћ, не дајте ме ! — Добро дакле — рече Д-р Кумпан па седе пусти ме да причам. Дакле, Валпурга, седи с миром и слушај једну причу коју ћу ти причати. «Вио некада један краљ и једна краљица, па краљ био добар а краљица лепа, па им Бог даровао сина, који је био добар на оца а леп на мајку — а можда је била и ћерка. то је све једно, него опет боље рецимода је био син. Еле кад им се родио тај син, а они викну једнога свога дворскога взсељака по имену доктора Пука и рекоше му: Пук, наш добри Пук, пакуј одмах пак путуј у планине, тамо крај језера наћи ћегп једну лепу кућицу, у кућици седи лепа и добра мајка, и она треба да буде друга мајка нашем малом принцу, који је добар на оца а леп на мајку , и та мајка нека добије што јој год срце зажели, нека усрећи свога мужа и своје дете и краља и краљицу и принца и — сада погле амо Валпурго , ово је тај дух по имену доктор Пук кога су послали краљ и краљица. Јеси ли ме разумела, Валпурго ? —