Otadžbina

412

НА ПРЕСТОЛУ

Млада мајка завали главу и склопи очи. Она је мучно дисала али не рече ни речи. — У тај мах уђе Ханс у собу са дететом и са кумством. Мајка само зграби своје дете па побеже чак у авлију под трешњу, а другарица за њом. — Какве су то ствари ? — рече Ханс и стаде срдито мерити доктора и странца. — Седи, многопоштовани Хансе, и допусти да ти причамо. Добро те сте и ви ту куме. Ви можете остатп у собп. А ви остали идите слободно наполЈв ! — и без икаквих церомонија , доктор Кумпан изгура сву чељад напоље, па онда узе мало бурмута од кума који беше гостионичар «код гемзе« главом, и рече — Хансе, овај овде, скини капу пред њиме, ово је дворски лекар. Послао га краљ теби и поздравио те да му позајмиш твоју жену за годину дана ! Докторов несташан говор у мало не учини да Ханс оба господина избаци напоље ; он беше већ почео да засукује рукаве Дворски лекар намигну доктору Кумпану да буде миран, па разложи како је он по заповести краљевој морао да распитује за Ханса , како људи нису знали кога ће више да хвале да ли њега или Валпургу Ханс поче да се смеши. Сад му Сикстус саопшти вољу Краљеву. — Хвала на доброј речи — одговори Ханс — а хвала и краљу што тако добр мисли о мени ; ја добро познајем краља, два пут сам га превез'о преко језера док је још био дечак, и весео ловап. Кажите краљу да се несам надао да он мене још памти, то је лепо од њега. Али моју жену не дам. То не могу да учиним ни њој ни мени а највише то не могу да учиним нашем детету! Он у свом животу није толико једно за другим изговорио ; сада убриса зној с чела , окрете се столу — био је страшно гладан — па кад виде лепо насечен