Otadžbina

НА ПРЕОТОЛУ

413

колач а он се користи приликом , зграби једно парче иа викну. — Видите, да Бог да ми овај залогај . . — Не заклињи се — упаде му кум у реч и оте Му комад из руке — не заклињи се. Ти си и онако сам свој госа. Нико те не може ни на што наморати ! — Нико и не мисли да вас присиљава — рече дворски лекар — је ли слободно узети парче колача ? 1 — Та како да није, узмите молим вас, и ви г. докторе; та имамо ми и вина. Ха г. докторе пре 14 дана боше рђаво на сред друма ? Стадоше јести и пити. Са сваким залогајем даље а Хансу лице све ведрије. — Га мислим, ви, г. гемзвирте, — рече дворски лекар — могли би целу ствар човеку боље протумачити но ми Гостионичар пружи своју бурмутицу Хансу па рече. — То би била велика част за наше цело село, за наш цео крај, Није шала, болан Хансе , краљ, па престолонаследник, па . . — Оно ; знате, можда ће се родити и принцеза уметну дворски лекар. — Ене, зар се дете није још ни родило ? — упаде Ханс смејати се, али кроза смеј ипак је иомишљао и да вн'ш — ту би се још имало каде размислитн." Он се |ош смејао, али норед све своје простоте био је довољно лукав да се добро наплати , ако се у опште реши на тако што ; без хиљаде, шта без две хиљаде, ха ? Ханс би у мислима сигурно дотерао и до сто хиљада Форината, да му кум не узе опет реч ; — Ханс има право што не пристаје, по сто пута, нма право. Он не вели ни црно ни бело, ни јес ни није, јер он зна да то треба сама његова жена да пресуди; он је добар муж, он не ће жену ни на што присилити. Тако јс то, господо моја, ако смо ми сељаци, опет ми знамо како је чему ред и шта се ваља а шта не ! —