Otadžbina

416

НА ПРЕСТОЛУ

ни могла. Од како сам ја не памтим да сам друкче спавала до једино у мом кревету. Та ја би свисла од туге кад би морала да идем од куће , па још тако далеко, па тако за дуго, па од чега ће да живи моје дете, па шта ће да буде од мога мудоа ? За цело краљ не мо же захтевати да ми сви од туге пресвиснемо ! — Пустите и мене да кажем једну — рече Д-р Кумпан погледавши свог другара — ама за дете велиш? За њ смо се ми постарали. Ти си одавно желела да стечеш твојој кући једну краву музару; ми ћемо ти је кол'ко данас набавити ! — Та тиме вас могу ја послужити — викну гостионичар „код гемзе" устаде па кроз прозор викну једнога дечка — Трчи горе те кажи моме слузи да дотера ону моју краву што се скоро отелила. Трчи брзо. Она ми управо није на продају — окрете се дворском лекару, јер Ханс је добро знао да његов кум целе године ништа друго и не ради већ купује и продаје стоку, а овамо се претвара као да му је та крава нешто род — јер то ми је најлепше грло у штали, али за свога краља сваки треба да да и оно што му је најдраже, ја како, а моја крава вреди брат брату 40 талира крунаша па онда се окрете Хансу и рече намигујући — вала што ћеш добити краву, нема је у селу, чекај само ! — Полако куме — рече дворски лекар — још нисмо тако далеко. Али ако се Хансу допадне крава ја ћу му је радо купити ! — Мајку из куће , а на њено место краву — прошапта Валпурга гледећи укочено иреда се. — Е баш нисам мислио да ћеш ти бити таква света бона. Шта си узела толико пренемагати се ? Ти да си паметна требало би да из гласа певаш и да Богу благодариш што ти је такву срећу уделио ! — загрме кум. Дворски лекар стаде овога утишавати , а његов колега рече.