Otadžbina

НА. ПРЕСТОЛУ

417

— Што не иде с миром не иде ни силом. Ако Валпурга не ће да пође драге воље, ми ћемо пут за уши па даље. Биће их доста које ће нас једва дочекати ! и он устаде па узе капу; и дворски лекар устаде. — Па када би се морала кренути , и колико би морала остати од куће ? — упита млада жена. Дворски лекар седе опет па рече: — Када ? то је тешко прорећи али требало би да сте свани дан спремни за полазак ! — Дакле не би морала одмах, овога часа поћ'? А колико би морала тамо остати ? — Од прилике годину дана ! — Не, не ! Не могу па не могу. Боже опрости што сам и за часак на то помислила ! — Е, онда збогом , остајте здраво и сн срећом рече дворски лекар пруживши руку. Узбуђеним гласом додате „Крал-евом детету не би било добро на вашим грудима ако би ви с тако силном тугом у срцу пристали да му будете дојиља. А што ви тужите то је са свим у реду. Да сте одмах пристали ви не би били ваљана жена и добра мајка , и онда ко зна да ли би вас ја и узео. Краљица тражи баш добру жену која има поштеног мужа и добру стара-мајку која би се за њено унуче старала, а не желн ником на жао да учини. Кад ви не можете с драгом душом да учините краљу ту љубав а ссби вајду, онда је боље да останете код куће, да се не дате завести новцем. Не, таква се љубев не указује за паре. Боље је немојте! Он пође, али кум га заустави и рече : — Молимо, само још једну реч. Послушај Валпурго и ти Хансе што ћу вам рећи. Еле ти кажеш : не могу, не ћу. Лепо, то је право и поштено. Ама упитајдер се, шта ће бити после , кад ову понуду одбијете ? Данас, сутра, па и прекосутра ви ћете бити задовољни, држаћете се за руке, љубићете ваше дете и говорићете: