Otadžbina

418

Н А П Р Е С Т О Л У

Хвала Богу те не попустисмо у оном искушењу; ми смо истина остали убоге сироте , али наш залог хлеба поштено зарађујемо, али барем нас нису раставили. Ама како ће бити после недељу две дана ? Кад наиђу бриге и невоље, или ако вас — недај Боже, али л^уди смо снађе каква несрећа у кући , па не знате шта ћете и како ћете ? Немо'те после да уздишете : Хеј што не пристадосмо ! Немојте после једно другом да иребацујете «А што ме ниси наговарао?» «А што ти сама ниси пристала ?» Боже ме сачувај да ја хоћу вас да наговорим, али размислите добро шта чините ! Наотаде ћутање ; муж погледа своју жену па обори очи к земљи, а она само покри лице рукама. У тај мах зачу се у авлији Фијук бича, а једна лепа крава стаде рикати пред кућом. Сви се тргоше као да се у по дана јавила некава аветиња. Кум се наже кроз прозор и стаде псовати слугу што је краву довео без телета, и ако је теле већ било продато касапину, Слуга брзо веза краву за плот и отрча по теле. Брава се отимала и вукла за оно уже скоро да се удави уз то је стењала и јечала да је пене попадоше. — Ето — викну Валпурга — то је живинче и ништа више, па гледајте шта ради ! Изгледаше као да ће да пропадне цео утисак отоичашње кумове беседе због овог догађаја с кравом. Али Валпурга се брзо прибра. Она сада рече не гледајући ни у кога, као да одговара некаквом невидљивом створу. — Човек може да учини више него живинче! Хансе, оди вамо, дај ми твоју руку, кажи право по души: шта да радим ?, — Ти ко велиш, ако не пристанеш ? — рече Ханс несигурним гласом. — Било да пристанем или да не пристанем ! —