Otadžbina

н а престолу

437

сад се нема куде. Ја ћу бити мирна. Доста. Сад сам већ ту ! Донесоше супу. Госпођица Крамерова донесе јој кашику супе до уста па рече „окусите драга моја, одмах ће вам бити лакше». — Ја не ћу говеђе супе Ја нисам болесна хвала Вогу, да ми доктори наређују шта ћу јести. Ако ( има кога у кући ко би умео да ми направи запрашку то би најволела, а ако нема идем ја часком у кухиљу па ћу сама себи чорбу зготовити. Госпођица Крамерова беше у очајању. Срећом у тај мах неко закуца на врата, и уђоше лични лекар са дворским лекарем. Тајни саветник пружи дојкињи руку и рече — Добро си нам дошла Валпурго из Гштадлхите на језеру ! Ти си добар лов уловила, што си у ову кућу дошла. Не бој се ништа од ових дворских кереФека, ти буди 'нако ка' да си код своје куће. Мо'ш ми слободно веровати да у целом свету кувају водом, а људи су 'водека баш ка' и они у твоме селу, исто тако добри, исто тако неваљали, голико исто поштени и толико исто непоштени, само што 'воде знају непоштење да прикрију ето то ти је сва разлика ! Лекар је говорио дијалектом онога краја из кога беше Валпурга ; њено лице сијну од радости. — Лепа ти хвала. То ћу ја добро упамтити ! рече она весело. Госпођица Крамерова изнесе сад велико источно питање о запрашци или буљону. Лични лекар се насмеја и отсече. — Запрашку, да шта ви мислите ? Та то је пајбољл чорба на свету. Знаш шта Валпурга 1 Једи ти, душо моја све 'нако ка' што си код куће навикла, само се чувај много киселих и претилих јела, а друго мо'ш све ! — па се онда окрете своме колеги,— дојкиња треба да се храни Отацвши XI, 43. 29