Otadžbina

438

Н А ПРЕСТОЛУ

онако како је навикла, тек ностенено можемо је навикавати на другу храну. А сад ходи 'вамо Валпурга да да се у очи погледамо. Имам нешто да ти кажем. За четврт часа бићеш пред краљицом. Не плаши се, не ће ти бити ништа, она хоће само да те види. Сада гледај да не утераш у лаж твоје очи, јер оне кажу да вире из врло паметне главе. Говорићеш с крал>ицом мирно. Ако те срце боли за дететом и за твојима, а ја знам како ти је, стегни срце пред краљицом, јер знаи;, она је сирота веома жалостива срца. Разумеш ? — Бог с вама, где би Ја краљицу, растужила, ја ћу њу да развеселим ! — И то није нужно. Буди са свим мирна и присебна, реци јој полако неколико речи, па гледај што скорије да на лепо изаћеш из краљичине собе, јер краљица сада треба много да спава ! — Не брините се, удесићу ја то све по вашој вољи. Хоћете ли и ви са мном ? — Не ћу, али ти ћеш ме наћи тамо. Сада се прихвати мало, јер ето носе твоју запржену чорбу ; нека ти буде на здравље само не мораш баш све што је у чанку појести, поједи пола за сада. Него чорба је врела, оди часком са мном, ако се не бојиш са мном би ги на само ? — Не бојим ; све ми се ваш глас чини тако познат !— Може ласно бити, и ја сам родом из твојега краја и бивао сам у кући код твојих родитеља. Ако, се добро сећам твоја је мајка служила код Фрајхофбауера ? — Дабоме! — Е сад је знам, то је ваљана жена. Немо' заборавити да кажега краљици како ће твоја мајка чувати твоје дете исто ка' и ти сама што би га чувала. Томе ће се краљица обрадовати. Ја сам и твог оца познавао. То тек беше човек на своме месту, па весељак да му пара нема !