Otadžbina

Н А ПРЕСТОЛУ

443

— Како не би разумела, та то је иемачки — одговори Валпурга — али сад Краљице Величанство не треба више да говорите — ми ћемо, ако Бог да, имати каде да се сити иаразговарамо, а ја ћу вама и детету чинити све што вам срце зажели. Ја сам стегла срца и нрегорела своју кућу, сада ми ваља поштено отаљати оно 8а ш го сам се подухватила. Будите без бриге ја ћу бити добра и поштена дада вашем детету. Тако , па сад лаку ноћ. Спавајте мирно, отерајте од себе сваке мисли. А ја идем да узмем наше дете ! — Оно спава. О вечна мплости Божија, оно је мој дах па опет засебно дпше поред мене ... Валпурга осети да је неко чупка за сукњу, па за то убрза : — Лаку ноћ, драга госпођо Краљице. Баталите сада све непстребпе мисли Сада није томе време. Боже здравље имаћемо каде за све. Лаку ноћ ! — Немој да идеш, остани још мало код мене — мољаше Краљица. — Извините Величанство . . . али ... — упаде лични лекар у реч. — Ах, оставите ми је још који тренутак — мољаше Краљица чисто дечијим тоном — Веру1те то ми не шкоди кад с њоме говорим, на против. Кад ми је приступила, кад сам чула њен глас учини ми се као да ме је сва алпијска природа задахнула својом росном свежином. Изгледа мн као да лежим на високој иланици па гледам у далеки лепи свет ! — Е>аш то је узбчђењеврло штетно, Величанство! — Е на добро, ја ћу бити мирна. Али осгавите ми је само још један тренугак. Молим за мало више светлости да је боље видим ! — Са једне лампе на столу подигоше штит, и обо се мајке погледаше.