Otadžbina

444

НА ПРЕСТОЛУ

— Ала си лепа ! — викну Краљица. — Махните се тога — рече Валпурга — нама двема хвала Богу не лети више памет за тим будалаштштама, које девојкама заврћу мозак. Ми смо обе хвала Вогу удате жене и мајке ! Штит се опет спусти на лампу, а Краљица ухвати ВалнурЈ у за руку па јој тихо рече —Сагни ее,хоћу да те пољубим, морам те пол.убити!Валпурга се саже а крал.ица је пољуби, — Тако, иа сад иди, и остами ми увек тако добра! — рече кралица. Једна суза из Валпургиних очију кану краљици на образ, и она додаде — Немој плакати, та ти си мајка као и ја ! Валпурга није могла ни једне речи изговорити,већ се окрете и пође. Краљица викну за њом — А како ти је име ? — Валпурга ! — одговори лични лекар — Умеш ли лепо певати ? — упита још краљица. — Тако веле људи! — рече Валпурга. — Онда често да певаш моме детету , нашем детету, хао што си сама рекла. Лаку ноћ ! Лични лекар остаде код краљице. Неко време седео је ћутећи. Требало је утишати раздрагано срце краљичино, и он одмах нађе просто а удесно ерество. — Величанство — рече он — овај је дан за ме двоструко срећан. У исти час , кад се Ваше Величанство ослободило, моја кћи Корнелија која је удата за универзитетског проФесора Корна, срећно је родила деВјСпчицу ! — Ја честитам томе детету што има таквога деду. Ја желим да и наш син у вама нађе себи деду ! — Најлепше честитање — рече лекар — које се може замислити, то је дати човеку лепу дужност. Хвала. Али сад не смемо више говорити, Величанство. Лаку ноћ!—