Otadžbina

руско-турски рат

У опште се мишљаше да се во.јена дјејства морају прекратити до прољећа. Тако бар бијагие мњење стручнЈака (<1е8 ћоттеа сотре^еп^а), почимљући од маршала Молткеа, чије смо мњЕње о томе пре саопштили. Али страшне патње и дивна устојчивоет руских солдата и њихово неограничено поверење у свога главног вођу, утера у лаж пророштво и таког искусног стратегисте. Ко се нахођаше на м.јесту војничког дјејства, не представљаше си баш таке потребе о ирекраћењу рата. У ствари много бијаше узрока за епергично продужење борбе. Велики књаз особито не колебаше се ни мало да пристаие уз то мњење и да сврх свега захтјева прелазак преко Балкана. Против одлагања борбе до прољећа могаше се противу ставити много узрока. Осим дугог губигка времена бијаше баш немогућно да презими руска армија у Бугарској. Грдни нереди што се открише у интенданству, задаваше велики страх, како да се у будуће храни армија. Већ у јесен адмипистрација не бијаше кадра да задовољи потребе војске. А повећање броја л>уди за храну, ушљед турских запо* бљ; ника, учини да постане стање ствари још горе. У главном стапу имадоше право бојати се, да храњење армије провијантом, који већ та 1а бијагое потрошен у бугарској, не постане још трудније, када пође по Дунаву мраз (лед) и када се скине мост. Али бијаше још важнији узрок ради кога је требало ићи к Адријанопољу (Једрене). Била би велика погрјешка ие користити се забуном, у којо.ј ио невољи нахођаше се Турска после пада Плевне. Не мораше се дати време турској армији да се освијести, да се охрабри и да тврдо заузме ироласке у Балкану. До тога доба сераскеријат бијаше обратио сва своја старања да поможе Осману паши; Порта бијаше сасредоточила у Плевни сва своја средства одсбране. Мораде се на сваки начин да забрани Турској скупљање сила, које би сметале преласку преко Балкана. Требаше управ радити то, чему се непријатељ најмање надаше. Цар, у очи свог повратка у Петроград, сазва војени савјет у коме участвоваху осим Главнокомандујућег, ђенерали : Тотлебеа, Обручен, Непокоичицки и Левицки. Одма с почетка Велики књаз запита да пошљедњи даде своје мњење. Обручев, коме Император даде првоме да говори, спочетка представи опасности, које могаше учинити руској армији корпус Мухамеда Али, раепоређен не далеко од моста од Оистова: пре свега требате удалити армију од квадрилатера (тврђава) и повући је више к западу, ђе све пространство међу Ломом и Софијом бијаше ослобођено од непријатеља. Мост од Систова ваљало је пренети к Палаики, према жељезници