Otadžbina

458

РУСКО-ТУРСКИ РАТ

после кога сукоба дадоше им пуиа три дана на отпочивање. Истина, од 5,000 људи, који пођоше из СоФије, дође у Једрене једпа 2500 и у најжалоснијем стању, без одјеИе и без обу^е. Све остале трупе заустављале су се у путу, највише ради обуће. У сукобнма с турцима изгубљено је мало људи. Осим тога изоставши пјешаци могли су достигнути своје регименте у вријеме десетодневног отпочипка, даног гпардији по доласку у Једроне. У вријеме отпочиваша инФантерије и гвардије, чест кавадеријв под командом Струкова, продужаиаше свој пут на Лилибургас и Чорлу, те да отуда сљеди по жел>езпичкој пруаи са стране Чаталџе. 3-ћа пјешачка дивизија, са помоКу 5-ог корпуса Скобел.ева П-г, у исто време маршираше на Демотику и једна његова регимента по жељезници достиже Дедеагача. Још прије једпа ка! аљеријска бригада бијаше нрошла Демотику и, раздјелпвши се, једна чест и!)аше па Родосто а друга на Галипољ. 31 јануара, у дан потписивања у Једрену прелиминера мира п уговора гримирја, крајње тачке, заузете руском кавал>еријом, бијаху ове : Струков се налазаше у Силиври, једна гвардијска бригада каваљерије у Родосто, друга бригада на један или два етапа од Булаир-ских линија; Гранадири-коњаници у МустаФа-Паши. Сада прелазимо на дипломатске погодбе, које пригедоше к зауставл.ању руске армије и склапању примирја. При почетку тиЈех погодаба, још "Ј Јапуара, Турцима бпјашв одговорепо. да је лично ГлавнокомандујуКи тај, који има пуномоћије да се погађа, да осим тога он не Ке потписати (погодбе) о примирју пре пего турски изасланици приме прелиминер мира, напокон да ће руска војска продужавати свој поход дотле док не буде иотписано примирије. ТелеграФни договори међу Ловчом и Цариградом вођаху се преко Тријеста Као што смо казали, једна депеша из Петрограда, одобравајућа одговор главнокоманд)јућега Реуфу паши, у исто ври.јеме побуђаваше Селикст књаза да протеже договаран а на дуље и да сврх свега не брза са саопштаваном увјета о миру Ову пошљедњу препоруку нису очекивали у главном стану, те 'и бијаше правим сирпризом. Г. Нелидов, који занимаше дипломатску дужност у главном ттабу, сматраше ту препоруку као жељу књаза Горачакова да сакрије од Инглеза руска требовања до откриКа парламента. Рсуф-паша, добив депешу Великог књаза, упита да му се по телеграфу саопште увјети мира. Али главнокомандујући, сагласно