Otadžbina

460

РУСКО-ТУРОКИ РАТ

енергични отпор. За Турску дакле бијаше питање живота да заустави иоход руске војске, а уз то на сваки начин избјегавајући да си напред свеже руке. Ти исти разлози, истичуНи из узајамног положаја војујућих и недопушташе Русима да престану с нападајима пре неголи њихов прелиминер мира не буде одобрен и примљен Портом. Пут, ио коме да идо Руси ја, бијаше сасвим означен, а на име; она је морала користити се паником (страхом) проузрокованом од преласка преко Балкана ; у самој клици задушити све покушаје реорганизације (преустр01ства) турских сила; поставити, једном рјечију, непријатеља у неопходноет да без разгоиора (ригетеп!; еС 81тр1етеп1;) прими тешке увјете мира што велики књаз Никола држаше у резерви. Види се да и главнокомандујући, све да и не имађаше тачних инструкција из Петрограда схваћаше задаћу коју му налагаше положај. Али, ако се може објаснити са чисто војничким узроцима одказ о прекраћењу начадаја (похода), није тако (лако објаснити) инструкције са заповјешћу главнокомандујућем, да растеже погодбе на дуле, и да почека са саопштавањем турскима гуномоћницима прелиминерл мира. Те заповједи, очепидно је, продиктоване су биле само из политичк! х разлога. Као што ћемо одма виђети, оне су биле више крат повтораване, а то свједочи да су у Петрограду томе давали велики значај. Из једне депеше књаза Горчакова, добивене у Казанлику, 16 Јануара, провирује какве побуде њиме у том руководише. У тој депеши, која по рачуњању каиш ларову, морала је бити примљена баш у вријеме доласка туроких мзасланика, приглашавао се је Велики кн аз, да, у случају несаопштења нуномоћницима увјета мира, почека са тим саопштавањем и боље да, ради добитка времена, иште од изаславика, какви би били увјети, које предлаже Порта за достигнуће преостановљена нападаја.

(Ч ј ВРШИИЕ СК.)