Otadžbina

462

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Свакоме, који зна шта је прлпопетка и каква она треба да буде, биће довољно и ових пет шест приповедака, па да види, да има пред собом, не каквог дилетанта, веН правог уметника приповедача, чији је ппиповедачки таленат далеко умакао од оних Милићепића, Глишића, Шапчанина итд. Што се нас тиче, ми мислимо да се не ћемо затрчати, ако речемо, да је Лаза већ овим првим својим приповеткама стао више свију српских приповедача, и да ће он, ако врхунац његовог рада буде стајао бар у приблишној равномери са почетком, бити приповедач онога реда, когасу: Тургуњев, Хајзе, Оувестр итд., разуме се у колико му паш друштвени живот буде пудио нужног материјала * % * Кад посматрамо и оцењујемо једног приповедача, прво питање с којим треба да смо на чисто, то -је : какав је његов поглед на приповетку, како слика живот, било савремени било историјски, — којој школи припада. Као што је познато, данас постоје у главном три школе • арво романтична, чиј је најсјајнији преставник и глава Виктор Иго ; друго реалистична у ширем смислу, која нема једнога иринцепса нити своју «Гаг( роеН^ие вса строго обележеним канонима, као прва : која слика живот истииски, реалистички, али нити га посматра кроз увеличавајуће романтичарско стакло, т. ј, не износи с једне стране све саме добродетељи и анђеле, а с друге све саме пороке и демоне, нити опет пада у погрешку Золине школе, да свом реализму дД оног маха, који би био на уштрб појезије ; која се не утапа у бомбастичпост и расплинутост романтичарског стила, нити се губи у пепотребним и излишним ситницама, као Зола и натуралисте, већ је узела »златну средину«, мирећи реализам са појезијом, и пажљиво одређујући границе њихова простирања. Овој школи нрипада данас највећа група приповедача, који се често зпатно разликују по Ф ,рмиицељи, али су сви сличпи по једној главној, општој црти : по томе, како посматрају живот. тако у о ву групу можемо ставити : Валзака, Сувестра; ШамФлери-а Доде-а, Дикенса, Гогоља, Тургењева, Хајзе, па и Шпилхагена итд, итд., а разуме се, да су они веома растурени у области која стоји међу романтизмом и натуралвзмом, стојећи свакн мање ила више удаљен од романтизма или натурализма. ТреКа је школа она које је отац и најбољи преставник Зола, то је реалистичка у ужем смислу, ултра-реалистичка, натуралистична. Друга, школа, реалистичка у ширем смислу, за данас у нас најбоље стоји : она је од