Otadžbina

120

ЧИНОВНИЧКЕ ПЛАТЕ

услед мираза жениног или наслеђа од оца, а не његова сопствена тековина, основана на државној плати. Само се овакс даје објаснити тај појав , за се и у великим европским државама људи од еминентне способности одају на државну службу. Зар би се могло другче схватити , да се овакви људи посвећују томе послу, када се зна да нпр. у Бечу начелник оделења — а треба знати да су ово много већа звања него што се таква наша звања сматрају — нема више него 10.000. Форината а уз то још нешто као додатак на име квартира. Зар би у Бечу, где поред великог има и толиких малих Рочидда, ово била довољна награда, да у своје закриље примамљује најодличније способности једне тако велике државе, где и једна обично имућна кућа потроши по 2 - 3 нут толико, зар би се смело тврдити, да је толика плата начелника оделења каква богата награда ? А то , што бипа по осталом свету бива а и мора бивати и код нас. Направити српске чиновнике неким диогенима, па само од њих тражити да као овај , место по кућама , живе по бурадма, значи не пратитн догађаје, који се око нас збивају, већ живети у неком идеалпом свету ; тражити и очекивати да се само чиновници лишавају свију оних радоти и уживања, у којима се — наравно према стању и према обичајима земље — топе остали редови гра • ђанства, претпостављање је колико несмислено толико и неправично. Ко хоће другоме да препоручује неки известан начин живота, мора сам да предходн примером у томе, а не нешто другима препоручивати, а то исто од себе одбацивати. Г. г. Радикали кажу, да су плате наших чиновника велике и »богате«, или не рекоше, да ли су оне велике према просечном имовном стању наше земље, према вредности новца и према развијеним потребама наше земље , или су оне велике наспрам чиновничкнх плата у другим држаеама. Ако оно прво мисле, нигде и ннкада досад нецокушаше бар да то и покажу, а камоли да п докажу. Јер непобитна је истина, да вредност новца, вредност једне извесне суме новаца не п *редставља данас ону исту вредност, коју је та сума новаца имала пре 20. 30. годипа ; она је опала, али у недостатку статистичких података нити смо ми а нису ни г. г. радикали у стању, да то и у пнФри, у проценту, изразе. Другим речма, са нпр. (00. дук. нисте данас у стању онолико било потрошних било непотрошних, било покретпих било непокретних предмета купити, као што је то био случај пре 20—30 година.