Otadžbina

^52-ГРЛД ч ИЈКА СЕ1_0У1С ПРЕД СПОМЕНИЕОМ 1 X § 1 ИШШ,

Кроз толико дана ишчезлих у лету, Хвала ти се вије у српскоме свету Наших жел>а жељо, отацбине сине, Погледај нас гледом, с небесне висине. У очима нашим сузе засијале 'Го је о.рсјај видни — спомена и хвале, Твоја света дела, вецима ће сјати, Покољења нова хвалу ће ти дати. — Из наших се груди, свет'о спомен креће:«— Твоја мис'0, Кнеже, иоггтути не ће п * У данима светим, које прогалост знаде, Што их худо време заборавом краде, У данима борбе, очајничких мука, У данима рана, бола и јаука, У символу светом из недавних дана Кад имасмо, Кнеже, очајних мејдана, Кад се дигло било велико и мало, — Јер се доста, Кнеже, Турком робовало, Заклињућ' се Богом, у бој Србин леће. «— Твоја. ми&о Кнеже, аогинути неће^ * И у мучној борби, са душмани крути, Борисмо се Кнеже, као лави љути. Мучна борба беше, у душмана ј' сила, Крвца врет Кнеже, потоком се лила, Ал' је ипак сваки раздрагано грео, Не би л' зору среће, у сусрећу срео, На би л' сјајан зрачак, озарио санак, Ојађеном роду, не бил' свано данак. — У бој сваки радо, клицајућ' се креће. <( — Твоја. мис'о, Кнеже, иогинути не ће Ћ —