Otadžbina

РУСКО-ТУРСЈШ РАТ

ће Руси на скоро приморани бити да заузму Јсдрене и да пођу на Цариград. А главни штаб сматраше поход на турску столицу као пемогућан док се не осигурају код Галипоља, заузеће кога било је строго забрањено царем због избјегпућа окршаја с Инглеском. Тога истог дана, 20 (>) јануара, велики књаз Никола носла у Петроград брзојав, у ком је јављао да је саопгатио увјете мира из узрока, на које указасмо. На неколпко сати погато бијагае послана та депегаа дознадогае у главном стану да су Турци остави.га Једрене лагумавши ирше барутану и уништивши н.ихове војничке материјале. Та новост задавагае главнокомандујућем и његовима помоћницима вшпе бриге него ли усхићења. То бијагае потпуни и рјешителни успјех. Оојећагае се , да пека нсодол.ива сила вуче Русе даљс пего ли оии намјераваше ићи ; п морало је се упитати, пе без неке бриге, ђе п када ће се уставити тај потиуно срећни поход. Осим тога, није ли се морало бојати, да се у Једрену не догоди сјеча и да се у Цариграду ие појави револуција? А да сеје збиља измијенила влада, не би ли та нова компликација (замргаење) учинила да буде трудније лигае него икад склапање мира ? Под упливом тијех мисли велики књаз , разумје се , забрза да извјссти турске пуновласнике о догађајима у Једрену и убјеђиваше их угаљед тога да гато је могуће прије нриме предложене им увјете мира. 21 (9) јануара биле су држане двије дуге конФеренције са турскима посредницима. Они дубоко бијаху тронути новим извјешћем, које је очевидно рушнло погаљедњу њихову наду, али, поред свега тога сва старања, сва настојавања главиокомандујућега да приме увјете мира бијаху бесплодна и узалудна. Јога прије заузећа .Тедрсне Отруковом велики је ки.аз настојавао да приме увјете мира говорећиим: »Сваки час мијси.ају се позиције иаших трупа; у колико више Руси наиредују, у толико вишс ви сс излажете да губите вагас територије. Досада ми нисмо прогали Харманли. Ја ћу се задовољити Једреном да буде крајња граница , а.га ако нагаа војска уђе у тај град, онда моји захтјеви не ће бити тако умјеренп. Исто је и у вашем интересу да што прије потппше примирије,те тако да избјегнете тежих увјета«На што турски пуномоћници ув.јск одговарагае : п т ро<<ити<. Извјегаће о заузећу Једрена бијаше као из ведра нсба гром за турске пуномоћнике , особито за биједнога Намика-нашу : »Нас вигне нема, повика он, Турска је иропала. Ви можете да тражите све шта хоћете, а.га будите милосрдни. Ви сте побједиоци : спомепите се да јс великодугаије на страни побједиоца« Отлџбнна XII. 48. 3?