Otadžbina

Н А II Р К С Т О Л У

017

— 11а пољу на ведром дану, Ви сте по хиљаду пута •лепша. У оним полумрачним собама нисам ни слутила како ои лепа, госпођо Краљице! — рече Валпурга, а Краљица рече нешто Француски главној дворској госпођи која је поред ње седела. На то ће рећи Валпурга — Смем ли нешто замолити, милостива краљице ? — Смега, говори само. — Ја ка' велим гакодиће дегету кад се пред п.им тако Француза. Његова мала дугаа све разуме и ако не може нигата да каже, па се бојим збунићемо му његов . мали мозак. Ја не знам како би то управ ваљало казати, али ја то осећам, осећам у својој глави, а гато ја осећам то осећа и моје дете ! — Она има ираво —- рече краљица дворској госпођи — дете нс би требало да чује ни једну туђуреч док не научи доПро материњски језик ! — Да, да, материњски језик — викпу Валпурга радосно — Ето видите, ви одмах нађеге право име. Вило ми је на ирх језика, па опет и сам умела да изговорим. Тако је. Та и ја сам у неку руку — ако се то може казати —- као мајка овом детету, па за то. . је ли ? — Дабоме, ти имага право. Драга Бринкенгатајновице, молим вас да наредите да се пред принцем не сме другаче говорити до немачки ! Валпурга бегае срећна. Сад за цело не ће нико смети пред њом Французати , јер где год је иринц ту је она. Госпођица Крамерова обрадова је још гласом да ће цео двор скоро прећи у летњиковаи.

13. Али ире него што се двор преселио у краљевски летњиковац , имала је Валпурга са принцем јога један посао у варогаи.