Otadžbina

II А II Р Е С Т О Л У

621

весела и разговорна; сва она циФрања на која се у вароши беше скоро навнкла, збацила је овде одмах са себе. Ево шта је писала -— а она је већ сада сама писала својима — у првом писму, које је послала кући: «Да ми је добавити вас само за један дан, да вам само све испричам. Овако да је цело небо сама хартија, а наше језеро да је само мастило, оггет не би могла све исписати. Та само да није тако далеко, Хаисе, овде се ока рибе двојином скупље плаћа но у нас. Сада станујемо у летњем дворцу. Помисли, мајко, шта ти нема у тако једнога краља. Он има седам двораца, у свакоме ио стотину соба, свака намештена, у свакоме по стогину спремних постел,а. у свакоме кујне и нодруми, све пуно. Кад се сели из једнога дворца у други не мора да лонесе пи једну виљушку, ни једну кашику јер тога свега има у сваком дворцу, па још све од сребра. Помисли само, с нама су пошли и доктор и апотека, и попа и дворани и кола и коњи. Сад је овде у дворцу читава варош. Па да знаш какво ми добро пиво дају да пијем, и колико, више него што могу попити. Па у јутру кад устанемо све ти је тако чисто п свеже ка ољуштено јаје, по стазама у башти нема ни једног откинутог листића. Знаш шта још ? Овде има једна читава кућа од стаклета. У тој кући борави цвеће, али ја не смем унутра, веле унутра је страшна врућина, јер у тој стакленој кући ложе и лети и зими. Каквог ти ту нема цвећа и дрвећа. Па онда у сред једног рибњака имају бунар из кога шикља млаз воде у висину колико дохвата тороњ од цркве , иа кад год обасја сунце, онда се на том млазу воде види дуга час горе час доле. Али наравно сунце не може ни краљ да направи нит нико други. Па онда ови људи овде чине ми што год ми с лица прочитају. Ја не смем ни за што рећи да ми се допада, јер одмах ће ми то дати. „Краљица је са мном као моја другарица, бога ми као ти, Стазп. Честитам ти свадбу, ја сам тек од Ценце