Otadžbina

Н А II Р Е С Т О Л У

помислио, да би за једно четврт сахата могли бити само •своји. Хтео сам да ти кажем да си ти сласт очију мојих када те г.1едам и слугпам, а мени је тако да , да ти не умем исказати! —- Није ни нужно. А ја теби могу казати да си ти непаљао човек! — Зар за то што те радо имам да бих за тобом нолудео ? — Јес за то, и још више си неваљалац што си ме измамно бајаги да ми нешто добро и лепо кажеш. — Па и имам, треба да знаш — окрете брзо Баум други лист — опрости што сам такав био. Ако прашташ, онда ћу ти оно друго казати. — Нека ти је просто, али сада говори брзо. — Дакле — поче Ваум савлађујући се силом — ево у чему је ствар : ко је крај јасала па не једе, то је будала, разумеш? — Па да боме, чудна ми чуда то разумети. — Виш да опет не разуметн онако како ја то мислим. Овај двор то су пуна јасла. Ти си сад крај тих јасала, и ако од њих одеш а не ионесеш толико да буде доста ,и теби и твоме детету док сте живи, онда са си будала. — Како би то могло бити. Човек мора сваки дан јести, не може се на један пут најести за цео живот. — Ти си паметна, али би могла бити још паметнија. Погле, ево како ја мислим: каква служба , какво масно место, ту има хране за цео живот. На пролеће отићи ће овај надзорник са мајура; иа ја ко велим, кад би се заузела код краљице и код осталих да твој муж добије ту службу, онда ти остајеш ту и постарала си се за цео живот и свој и својих. Веруј ти мени, ја знам велику госпоштину. Ако ти одеш одавде, а ниси се постарала за некакво добро место, веруј не ће те се више бат ама баш нико сетити. Али .ако овде останеш, биће ти добро целога живота, па што 39*