Otadžbina

Н А ПРЕСТОЛУ

633

тек после сам видео да је моја жена пакосна, зла, вечно болесна. Па зар сад ја да због ње ироиграм цео живот без љубави? Па тако је исто и с тобом било. Оада зар ја и ти... Али што би бајаги сад било доцкан ? — Ти си шаљивчина, али та ти шала није лепа. Са таквим стварима не ваља се никада шалити! — Не шалим се ја. Зар ми да не видимо ни једне радости на свету за то што смо онда били глупи? —■ Па онда би били двоструке будале! — Е сад видим да говориш збиље!— Дабоме рече — Ваум задрхталим гласом. — Тако ли је? Е сад почуј да ја теби нешто кажем. Ко теби даде право да ти вређаш мога Ханса? Баш да је он такав какога ти правиш, али он није такав, али баш да јесте, па шта ? Баш да си ти од њега лепши и Финији, шта за цело ниси, то ти могу у очи казати, али баш да јеси, шта се то мене тиче? Поштенијега нема од Ханса, па баш и да има шта се то мене тиче? Нас двоје смо се узели, и бићемо једно до гроба — Него ти си се за цело шалио? Је ли? Истина ужасно ти је глупа шала испала, али мора бити да си се шалио, јер ако је другчије, ја не ћу више никада с тобом једне речи проговорити. Тако, а сад лаку ноћ! — Немој, остани још малчице. Ти си тако ваљана, сада те још више волиад. Хеј, кад би ја имао такву жену! Оилио узбуђење беше Баума обузело. Он је испрва само играо добрим речима, али мало по мало његов глас постаде са свим срдачан. — Нешто ћу ти дати -- рече му Валпурга , и мету му руку на раме — Шта ? Да те пољубим ? — Иди не булазни којешта. Даћу ти један савет моје мајке. Она има обичај увек рећи. Ко није задовољан оним што има не би био задовољан ни оним што би желео да има ! —