Otadžbina

654

НЛРОД II РА.ДИКА.1И

изложена штстним утицајима моћнијих суседа; од Немање па до Милутина, та се зависност показује још у већом супњу ; па шта више и за владе самог Милутпна и Душана, као што знамо, штетан утнцај суседних држава нцје се могао отклонитн, па било да је долазио са двора римске курије, из Византпје, пли из Угарске. И једино се томе штетиом утицају има и приписати што тада једна од најлепших покрајипа српских, »поноса Босна," није никад како ваља била део српске државне заједнице. Г1а кад је тако било за живота оних српских великана, које с правом називамо великима и силнима, како ли је онда било пошто су минули'? И да ли је могло бити, да Србија, која се по смрти Душановој лагаио у гроб спуштала, не подлегне тим утицајима ? И да ли је могла у почетку овог века васкрсла Србија да не зависи од оних утицаја од којих је и дошло само њено васкрснуће? И да ли па послетку може данас нсзависна краљевина да се отресе оиих утицаја који су, у стицају ирилика, као неки чиниоци и краљевине и незаоисности као и то, да ли може да не зависи у екопомним бдносима млад и сиротан народ од старе богате и големе царевине ? Одговорите, г. г. радикали, на ова питања, па онда можете за штетне странске утицаје на Србију кривити и анатемисати које вам је воља државнике. И политичка и економна историја, г. г. Радикали, сведочи нам, да су и па политичком и на економпом пољу, од како је света и века, мање слабијс и сиротније државе, зависиле од големих јачих и богатих, негледајући на то, у ком се облику та завистност појављује. Ми знамо истпна да су и малсни постајали велики, и они који су зависили , они од којих се зависи. Удес је светски таки од како је света, што нам показује историја на сваком ступцу своме. А у главноме поредак је тај потпуно Фаталан и зависи од стицаја прилика светскпх, које инко не може реметити. Сад јс питање, може ли се и колико свалити од тих штетних туђииских утицаја по Србију на леђа наших државника ? Нико, мислимо, не ће, пити с нравом може, порицати да ту имају неког удела и сами државници. Но како и ко.шко ? У чему је одпоспо овог мудрост а у чему лудост државника ? На питања ова, и ако нису са свим проста, и ако се на њих са неколико потеза пера не може како ваља одгаворити, опет се на крупно може на њих овако одговорити: Ваља призиати ту штетну Фаталну Фактичку зависност у свом пространству као неминовно зло и не трошити супрот те Фаталности у невреме снаге народне. Иза овога пасивног начела долази