Otadžbina

10

ЈАКВИНТА

Појава III Јанвинта. (сама) Не слуша ! Па лепо ! Место њега ћу сама радити Да му на глави круну очувам! Он мисли да је тако олако Сачуват круну силом отету Штедећи живот свога крвника. Ни његов отац није слушао Па ето какве муке имадох ! Не, тако не сме бити ! Нека и они тамо одлазе Где Владимира кости бораве ! Када сам море крви пролила Зар сад да штедим две три капљице Па да се зоог њих плашим једнако !? (куцање на вратима) Врло добро ! То су они ! Пој ава IV (Четири Разбојника улазе) Јаквинта, Од кад вас чекам, јесте л' свршили ? I Разбојник, Са свим ! Ми смо наше испунили. Доброслав је слеп, као ноћ без звезде и месеца. Јаквинта. Добро! (даје му кесу с новцима) ово је мало, али ћу I ас други пут јошт више наградити . I Разбојник. О, краљице, вазда си милостива. Говори, заповедај само, па ако хоћеш целом ћемо свету очи ископати ! Јаквинта. Пст ! Ви ћете ми скоро требати. Сад идите ! (Разбојници оду) Појава Јаквинта. (еама) Са њима ћу довршити то Што он за после лудо оставља !... Оваква бешо она тамна ноћ Кад Владимира живот остави Из иоћи зора синула ми је ! Али на што то ! За што се баш сад сећам ноћи те Која му љути отров донесе, А мени круну. Ме, нећу да мислим о томе !