Otadžbina

ПРЕКО ГРАИИЦЕ

55

— .Је ли Хрватовић још у Пироту? — Није, ои је јутрос пошао на Трн. -- А што? —■ Мало час је кроз нашу штацију прошла депеша врховне команде Хрватовићу, у којој му се заповеда да се са својом трупом одмах врати, да иде под Ниш, како би ђенерал Велимарковић могао одвојити нешто својих тругта за Прокупље. — За Прокупље? Што ће више војске Прокупљу кад ми држимо и Куршумлију,' кад нам је тај бок осигуран? —■ У томе и јесте сва несрећа што Куршумлија није више у нашим рукама! — уздахну г. Прокић. — Шта велите? — упитах ја скочивши са свога места. — На жалост целу истину. ХаФис паша из Приштине пошао је са силном војском у помоћ Иишу, и већ нам је отео КуршумлиЈу. Он сад сигурно машира на Прокупље ; које ће, ако Белимарковић не похита послати довољно помоћи, за цело лако узети, и онда ето га иод Нишом. и онда... У тај мах врати се мој сапутник у собу и ја сам имао муке да лицем не покажем какве сам гласове чуо. Ко није био у рату, тај не ће појмити како су те новости на ме упливисале. -Та седох као да су ми на један пут обе ноге потсечене. ХаФис-пашина диверзија, њен први успех, то ми на један пут као бенгалском ватром осветли целу критичну ситуацију у којој се у том тренутку налазила наша главна војска... У тренутку када мишљасмо да ће најзад Ниш , тај кључ од Србије , пасти у наше руко, да ће се један од најтежих ако не баш и најтежи задатак нашега ратовања усиешно извршити , у томе тренутку јавља се с бока нова непријатзљска војска, која је можда тако јака да ћемо морати окренути Фронтом к љој, напустити опсаду Ниша... Беше ми врло тешко. За то устадох и одох да обиђем рањенике. Нашао сам их много боље смештене него када