Otadžbina

60

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

— Ако си ти онај стари Бетховеиац, каквога сам те знао у Бечу — приметих ја на то — онда си ти кадар на ту тему компонисати нешто величанствено. Весела и несташна мелодија народних песама и игара, варијације на те мелодије, а из далека грмљавина топова... — А.х, Бетховен!... — уздахну сиромах доктор, и поглед му се изгуби некуда бескрајно далеко... — ко зна да ли ћу ја икада више запливати у море тонова... Беше доцкан.Сви беху већ заспали, само смо нас двој крај лојане свеће, у некадашњој турској механици крај друма, разговарали се о „Фиделију", „Леонори" и сонатама бетховеновим... док и нас није умор савладао. Сутра дан зором обишао сам болницу и нашао сам да ентузијазам у музици ни мало не смета да човек буде одличан лекар, и добар организатор, који се уме и са мало срестава помоћи. Све просторије а Хана, и па чак и штада беху корисно употребљене. У последњој видео сам нов начин огрзва за пољске болнице. Како су сламњаче рањеника биле поређане по земљи, а у штали не беше Фуруне, то је на свака три рањеника, у среди међу њиховим сламњачама , била наложена ватра на земљи. Огромна штала изгледала је као логор. У соЗама Хана беше само та разлика што су тако распоређене ватре биле у мангалима... Норед интерних болесника беху парчета црепа са пенелом. То им беху пљуваонице... с ,Није вајде довијат се ваља" Ја и сад чувам из нашег ратовања један врг, од кога је начињен прекрасан иригатор за испирање рана. Чим сам свршио преглед болнице ја и г. Хвотачински опрос^гисмо се од нашега љубазног домаћина, појахасмо коње и похитасмо Пишевачкј Бањи, куда смо доста рано стигли. Ту беше пета пољска болница шумадијскога кора, али ја нађох све кревете празне, који беху намештени у механи и собама крај купатила. Командир болнице Бг. Хаџи-Лзић рече ми да је морао све евакуисати како би