Otadžbina

ШПЖО ГРАНИЦЕ

63

С'тудеие да прокрстаре изворни крај реке Кутине, известила нас је, а чим је угледала главну трупу наставила је свој пут даље, а ми пошто смо се мало одморили у Црвенот реци, пођемо за њима. У пет сахата у вече стигосмо у Нишку Вању, предводница је одмах заузела пред њом онај вис и пут који води Кутини, и одмах изаслала иатроле лево и десно да впди какве су трупе пред нама. и оне нам јавише да су нред нама Пожаревљани, а десно моравске трупе. При свем том, распоредивши се у кантонмане у Бањи и у Повом Селу, осигурасмо се сваки за се нредстражама. Половину трупа сместисмо у зграде а другу половину под „ведрим небом." Хране је имало нешто још од Пирота, а нептто из Ак-Паланке. Како пекара не беше чак до Ак-Паланке, то би по оној поледици и на оној зими, тешко добијали уредно храну за војску. Тешили смо се тиме да нам ту ваља само преноћити. Сутра дан у 6 часова изјутра наш бригадни штаб, V договору са шеФОм дивизијског штаба, командантом другог артиљеријског пука и његовим командирима , крене се са једним батаљоном (јасеничким) и једним ескадроном иут Кутине да промотри терен који лежи између Кутине, Денског пото::а, и планине Селичевице. У в'/ 4 стигосмо у село Кутину. Ту затекосмо један део пожаревачких трупа (други беше на положају) и бри г гадну тешку батерију наше бригаде. По довољном обавештењу међу брчгадирима (крагујевачким и пожаревачким), а да би се осигурало ушће кутинске реке („Брзи брод и ) нареди с да га једна чета јасеничког батаљона заузме. за то, што је за време њиховог разговора непрестано грајала чарка између пожаревачких трупа и Турака на иоложају северо-западно од Кутине. Како се међу тим та чарка постепено претворила у праву борбу, то је наш бригадир заповедио да се цела наша трупа сем једног батаљона (III крагујевачког) доведе у Кутину иту да чека даље заповести.