Otadžbina

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

Док се ово извршило наш бригадир нареди да и крагујевачки батаљон изиђе на положај. Борба се свршила у 4 сахата по подне. Она је с обе стране вођена великом жестином. Турци су се упорно бранили од сваког нашег налета, али су на послетку морали попустити нашем наваљивању и концентрисаној ватри наших топова, те тако ми тога дана заузесмо највећи део њиховог положаја, а они се повукоше назад на повећи положај који се зове Велика Камара. Тога истога дана стигоше и трупе рудничке бригаде ; К0 Ј е С У У вече смениле наше трупе са десног крила и центрума, а ми смо се помакли на лево крило. 25-ог Децембра начињен је овакав распоред наших трупа: крагујевачки батаљон заузео је бојницу а сменио јасенички и лепенички батаљон, везао се десно са трупама рудничке бригаде. Лепенички батаљон беше у потпори, јасенички главна резерва. Тога дана озбиљне борбе није било већ само пушкарања. 26-ог Децембра опет Турци отпочеше пушкарање. Како је тога дана имала прва дивизија нашега кора да изврши напад на Марково Кале, то су наши батаљони са Варбатовачког виса послати да потпомогну прву дивизију; од крагујавачког батаљона упућене су две чете на десно крило лепеничког батаљона, ради јачег напада на Марково Кале; на (< Вучијем делу и остависмо две чете крагујевачког батаљона у бојници, други лепенички б. на Барбатовачком вису, а јасенички у главној резерви. Тако дакле овога дана учествоваху две трећине наших трупа на Горици, а једна трећина на Вучијем делу. Међу тим тога дана није било Бог зна каквог успеха. Наше трупе зауставиле су се на југо-источној падини Марковог Калета, и то: полубатаљон крагујевачки на крајњем десном (турском левом) крилу, лепенички лево од љега, а грочански лево од овога, Отаџбина XIII. 49. 5