Otadžbina

ШЕТЊЛ ПО ОБЛАЦИМА

53

хиљадама ситних меурића поотаје иа дну Флаше, око цинка или гвожђа па се подпжу кроз воду до на површину и ту их нестаје. Ти ситни меурпћп нису ништа друго до водоник, који сад можемо из Флаше одвести куд оћемо на пример у мале меуриће од сапуна, који, чим се напуне водоником, одма одлете врло брзо у висину. Сваки види да ти меурићи од сапуна нпсу ништа друго до мале ваздушне лопте, јер кад већу лопту напунимо водоником, и она ће се попети у висину као и ти меурићи. И проФесор Шарл коме је ирви пут пало на памет да узме водоник за пуњење ваздушне лопте, направи једну лопту од четири метра у пречнику и напуни је водоником. Њему су у раду помагала два брата с којима ћемо се чешће сретати а то су браћа Роберти. Лопту су направили од свиле и премазали је гумом еластиком како не би испуштала гас. За лопту а нарочито за водоник требало је мало више новаца, а једном човеку или двојици било је тешко да га изда. С тога се отвори опште уписивање прилога. На скоро најуваженије личности притрчаше својим уписивањем и за кратко време сакупи се толика сума да се могла направити и напунити много већа лопта То прво пунење лопте водонпком ишло је на врло рђав начин ; губило се врло много водоника јер је тако мала лопта од само четири метра у пречнику, једва натгуњена за четири дана. Утрогиено је 500 килограма гвожђа и 250 килограма сумпорне киселине, Четвртога дана била Је лопта напуњена зл две трећине у радионици браће Роперта. Лопта је пуштена у Паризу, а са места познатог под именом „Марсовог ггоља". Од радионице браће Роберта до Марсовог иоља пренешена је на колима. Лопта се звала а глпб. Ђ Чимјесвануо 27 август предузето јс допуњавање лонте колико је још требадо, и до подне била је скоро готова