Otadžbina

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

563

13 децембра подизани су стрељачки ровови на косама Лисиначког виса. Кад су наши сутрадан почелм градити такве ровове непосредно до комренског виса, Турци почеше пуцати из топова на раднике, на што је отиочела наша арти .Берија пуцати да привуче непријатељску ватру са радника на себе. Турско пуцање није нама никакве штеге нанело, а с наше стране било је успешно, јер је једна наша граната, по достави људи из Ниша, пала у непријатељски логор пред Нишом, и осакатила неколико њихових војника. Тога дана извучена је крушевачка лака батерији на Хум. И овде има једна примедба: „Друга граната са виса Лисиначког пробила је кров на пашином конаку у граду, и провалила је у собу. То смо сазнали и видели тек пошто се Ниш предао. Већ тога дана, чим му граната са Лисинца дође у собу, намислио је паша да преда град, и он је доиста понудио 18 децембра, (Ако је тако, што ли су се онда повлачили преговори о предаји читавих десег дана ? В. Ђ) 11 децембра пуцало се више на Виник него на Ниш, да би се „потпуно одстојање ухватило, што би вредило за опсадне топове који су тражени." Ватра је трајала пола сахата. Оцена одстојања према Випику беше доста тешка, и пуцање безуспешно. Овог дана подигнут је привремени (понтонски) мост на Нишави код Лалинца, и поседнуто је село Поповац са још две чете пешака од ћупријске бригаде, где је раније и један ескадрон стајао. Сутра дан послат је један вод из једног алексиначког батаљона да поседне комренски вис, и он га је заузео, али Турци стадоше не само пуцати нањ из топова с Виника него послаше и један ескадрон коњаника који дохватише вис с оба крила. те се тако и пушчана ватра отвори. Пешаци су се повукли натраг, јер су бИли у малом броју (а што им није послата помоћ кад се већ само 36«