Otadžbina

ПРЕКО ГРАНИЦЕ

593'

између Мораве. Топлице и Лаба. Преко тог планинског одсека, како горе наведосмо, има за Приштину 2 главна пута : Од Куршумља уз реку бањску преко превоја Преполца, па преко малог Косова долином Лаба, кроз «врата м даље Приштини. Пут је широк, зтодан за терете и само се имао да савлада у почетку теснац до Преполца и сам Преполац, као превој, а тиме и врло згодан положај. Други је главни но и три пут дужи пут од Лесковца кроз планинску грделичку клисуру (Дервент), па преко Врање, кроз теснац Кончулу и преко Гиљана, Осим ова два главна пута, који са крајева основице полазе, других нема до појединих пешачких путова и пролаза; али употреба ових споредних праваца у зимње доба године и за саму пешадију скопчана је са великим тешкоћама, а да не говоримо о артиљерији и возовима. Према оваквом стању стварп врховна је команда у цељи наступања к Приштини, а противу ХаФиса -паше, распоредила 3 корпуса војске на следећи начин : Моравски и тимочки корпус саставили су једну армију под општом командом пуковника (сада ђенерала) Лешјанина за дејство противу ХаФиса, правцем од Куршумља ; шумадијски пак корпус под командом ђенерала Бели-Марковића одређен је био, да дејствује главним правцем из Лесковца. Даљииа од Лесковца до Куршумља у правој прузи износи око 70 километара, и то је даљина у почетку, а за време даљег наступања и иролажења кроз планинско земљиште даљина се та у почетку и увећавала. О непосредној вези шумадијског кора са куршумлијском армијом није могло бити ни речи, но само о вези моралној, посредној. Обе ове колоне дакле дејствовале су самостално. Што се противника тиче, знало се, да војском турском у просторији Косова командује ХаФис -паша. Знало се да редовна турска војска (са арнаутским четама) држи у својим рукама улаз у теснац Грделицу према шумадиј-

Отаџбцпа XI 56.