Otadžbina

70

ШЕТЊА ПО ОБЛАЦИМА

на самој земљи ; у место човека видиге само његову капу на земљи.... Лопта се пење брзо и човек нема кад да се довољно наужива у тим занимљивим прмзорима, јер људи и ствари на земљи смањују се врло брзо и за мало па иутник не види више никаквих појединодти. Али тек целина изгледа величанствена ! Јер у колико земља одлази даље, у толико се хоризонат увећава, Покушајте да представите како изгледа каква велика варош кад је озго погледате са висине од три или четири стотине метара, а време је лено, дан ведар, ваздух прозрачан. Тешко ћете то моћи представити. Улице широке и узане, праве и криве, пијаце, баште, куће испрекидане зеленилом; све то чини једну панораму, један врло занивљив призор. И тај призор чини разан упечатак на разне путнике.. . Једни се чуде и диве, други збијају шалу и налазе у њему сијасет смешних ствари. Зар то није смешно кад човек види толике ствари до крајњости смањене; највећа зграда изгледа као да је човек може стрпати у џеп, баште и поља као каква марама високи тороњи изгледају као шипке. — Кад лопта плива на мањој висини или кад се лагано пење над каквом лепом гхољаном онда је призор истина неразноврснији али пријатнији. Од дрва се види само круна како лежи на земљи а цело поље изгледа подељено све на саме четвороугле разно обојене према усеву који је на њима Путови и друмови изгледају као конци. Ако на путу има каквих кола или пешака, изгледа, као да се кола и пешак и не мичу с места. Ако има жел>езница онда човек види какоона једва мили по своме путу. Лопта ое пење, пење. — Поглед се шири, хоризонат постаје све већи: човек види ираву бесконачност. Појединости нестане: читаве шуме, усамљена и одвојена села не распознају оз више, брегови се уравнили , све је то сувише мадо да човек може видети. Мало по мало па цзо предео изгледа као каква геограФска карта. Али