Otadžbina

94

Н А II Е Ј С Т О Л У

Интендант стаде причати како он зна једног сељака који има седам ћерака на им је наденуо имена од бројева : најстарија се зове Прва, па друга Друга, Трећа итд. Краљ није дизао главе са својих новина, а Краљица се на свакога благодарно смешила ко је год говорио, јер се догоднло нешто што она није хтела. Као год што није хтела да обори шољу на земљу тако није ни слутила какав ће утисак учинити њена жеља да се игра «Емилија Галоти". У Краљу нешто ври, јер ено га где често глади руком своје обрве, а он то чини само кад има нешто у себи да савлада. Идојиста, Краљ је испрва мислио : зар она није знала да је то парче забрањено толике године ? Може бити. Такве свете боне немају појма за историју. На један пут сену Краљу једна мисао кроз граву као муња, и он је нехотице гладио своје обрве само да се савлада — та мисао беше : ова је њена жеља проста интрига. Она хоће а 1а Хамлет да нам намести мишоловку, она хоће да види какав ће утисак игра с иозорнице да произведе на нама.... Али опет, не може бити, то би значило да је нешто прокопала — а то није њен обичај. Срцба, огорченост и узнемирена савест бориле су се у срцу Краљевом. Још никада није Краљ у друштву тако дуго читао. Он је читао и ако не разумеваше ни речи од свега што је читао. Радо би се погледао с Прмом, али он није дизао очију са новина. Беше срећан кад је чуо како она слободно говори. Врло би радо похвалио њену примедбу, али како на Шнабелсдорфов говор није ништа казао, морао се учинити да и ово није чуо. Краљица устаде. Цело друштво скочи на ноге, јер је сваки осећао електричну запетост у ваздуху. Краљица усрећи ШнабелсдорФа са неколико речи, у којима му каза колико му је благодарна што увек уаде изабере тако лепе теме за разговор. За тим се окрене ннтенданту па му рече гласније него што је њен обичај.