Otadžbina

98

ШЕТЊА ПО ОБЛ АЦИМА

Госаођ а Бламшарова пропала је исто тако својом непажњом. У Паризу било је 6 јула 1819 године велика весеље. Да би завршетак био што лепши, реши се госпођа Бланшарова да се у вече попне у ваздушној лопти за коју је привезала гвоздену жицу од 10 метара а за жицу један котур на коме је поређала бенгалске ватре у разним бојама. Кад се лопта попе високо и ватре се запале биће врло леп призор у ваздуху! Кад су објавили полазак запале бенгалске ватре и лопта са попне у висину праћена звуцима музике и узвицима публике. Лопта се пењала лагано и величанствено, а испод ње је сијала бенгалска звезда, спрам које се видела оздо усамљена аеронауткиња у својој корпи. Од звезде падале су на ниже светле варнице, и то је било заиста врло лепо. Три минута је трајао тај призор па поче ва.тра да слаби ; сви гледаху на лоцту, испод које се ватра најзад сасвим угаси. На један пут појави се нека нова светлост, и то не оданде где би требало да је онај котур него из саме корпе ; спрам ње се могла видети госпођа Бланшарова како нешто ради , светлост беше све већа. па је нестаде, појави се опет и то сад на врху лопте куда као да је горео гасни пламен од по метра широк а више од једног метра висок. То је био упаљен гас којим је била лопта напуњена. У публици се заори: „Браво/ живела госпођа Бланшарова," она ће да сиђе на амрелу. Међу тим пламен је бивао све мањи и најзад је тињала само лопта која је силазила све ниже док се не угаси над самим кућама. Сви потрче да виде, и на ћошку једне улице, нађоше остатке од изгореле лопте и госпођу Бланшареву где.... издише. И она је пала са лоптом заједно. Глас о њеној пропасти пронесе се као муња кроз 1 т ариз, свако се весеље прекиде , ватромет преста и за кратко време накупише више хиљада Франака са којима