Otadžbina

602

КАРАЂОРЂЕ И РУСИЈА

говцем Урошевићем, (који ми је непреетано еветовао т да гледам, да се искрцам на аустријску обалу Дунава) и са секретаром Грујевићем, који је командовао ескортом од 6 оружаних људи. У вече се искрцасмо у Смедереву, где смо сазнали , да се Црни Ђорђе налази у Штубику, куда и ми одосмо. 24-ог одох у логор неготински, где се и он налазио, у свези са одељењем војске, којим командује ђеверал Иван Ивановић Исаијев. По дозвољењу г. Грујевића, ја сам најпре отишао ђенералу Исаијеву, и молио сам га, да ме он представи Црноме Ђорђу. То је уклонило с места сваку сумњу с мене. Црни Ђорђе примио ме је врло хладно , и по том првом састанку ја не очекивах никакав добар резултат моје мисије, у толико мање , што ме ђенерал Исаијев увераваше , да је тога човека врло тешко навести да говори о пословима. Осем тога, он се жалио, да му је много обећавано што није извршено, најзад, то је чудан човек, који с Исаијевом није скоро ни речи проговорио, док нису ослобођени Срби, који беху блокирани у Штубику. У пркос свега тога , ја сутра дан одох Црноме Ђорђу, и саопштих му моје мисије, и пошто сам га известио о покретима Француза и Турака у Босни, ударих гласом на моје зебње, ако се ништа не предузме против тако дрског непријатеља, који може зачети мисао, да с те стране нападне наСрбију, Изгледаше, као да су моје беседе привукле на се његову пажњу, али не могах успети да сазнам његове намере. Употребих сва средства, само да га раскравим, и кад сам успео, он осу жалбе и иротиву нашега Двора, и против Аустрије, јер ни једно од силних обећања није испуњено, осем нешто слабе помоћи, што је добио с наше стране. Он говораше, како његов народ ево скоро 4 године, издржава овај рат , и како је сад балдисао (ве ћчнтп! апх а!)01б). Сви моји разлози не могоше га убедити то-