Otadžbina

РЕГУЛИОАЊЕ ЂЕРДАПА 97 Ђердап. Те је године тако мала вода била, да се је пролазило преко Тамиша више ЈХанчева сувим, а Сава и Тиса беху меетимице стале на вирове. Из цртежа нам се намећу неке значајности : Што се тиче топографских имена, изузетно два три румунска, свака стена, свака греда и оштрица носи српско име: највећа, најшира и највиша каменита греда, која избија из дна дунавског на површину, и нружа се од српске обале узводно коврчно на 636 мет. далеко у Дунав, зове се П реграда она има на срнском земљишту свој корен код Л, *) и дели дунавско корито на две не једнако широке половине: западна је ширина у правцу Де 804 мет. , а источно 284 метара. Имена : Преграда, Плоча, калуђерски и чивутски камен, Краљева стена, Голубачка стена, Први камен, Дрни пруд, Разбојник и др., доказују нам својим чистим српским наречијама, да је српски иарод овде од векова пловио, и око тих оштрица, иосла имао, јер је свакој име дао. Даље видимо, да је у току минулих векова морао бити вишепута тако исто мале воде, као 1834 год., јер се многе греде при вишој води не виде, те их не би народ могао називати. Чисто нам се чини, да је сриски народ у прошлим вековима поклањао Прегради више занимања и пажње, него у данашњем добу. На горњем почетку Ђердапа, Дунав је широк у потезу аб 900 мет., оданде на ниже до Сипа износи дужина до линије ик 1953 мет., ширина дунавска на јужном крају Преградином износи 567 мет., а његова највећа ширина у иотезу др. 1088 мет. У оној години најмање воде беше Дунав линијом аб дубок Г55, 0*85, и 0*39 мет.

*) Видп цртеж. ОТАЏВИИА, Кп>. XVI. СВ. 61.