Otadžbina

НА СРПСКО-БУГЛРСКОЈ ГРАНИЦИ 1885

37

јо сва срества. Међутим часг му је јавити: да је принуђен: био профијанткомору вратити у Сурдудицу, па одатле да довлачи храну до Врле реке ; до Власине мора се храна носити иа товарним коњима. Профијапткомора а нарочито оваква каква је, аисолутно је пемогуИе да труиу уредно са храпом снабдева, јер иут од Врле реке преко Јаворнице и Блата, сад је постао за кола неиристуиан због снега и поледице. Упућена му коњица дотла је у са свим иоцеианом оделу без гиињела ; част му је молити команданта дивизије за наређење, да се његова коњица што пре снабде са оделом. У исто време част му је јавити да су војници Ш-ег батаљона снабдевени са белим иатпалонама, иа и ове су службом готово неуиотребљиве. Сем тога недостаје 1-ом батаљону још 146 шињела. Част му је учтиво молити команданта дивизије за наређење, да му се ове ствари: ште ире пошаљу, а нарочито због јаке хладиоКе, која је тамо настуиила. Вечерас сгижу остале трупе Моравске дивизије на границу код Калне и Дешчаног кладенца. Пуковник Топаловић са својим штабом биће у Калнском хану. Он је већ наредио да се иотнуковнику Гајиновићу пошље једна чета врањског другог позпва за поседање Вилиног кола. НИШ, 20 Октоара 2885. Ми ћемо тек сутра поћи, ако се данас не промени заиовест, јер јопг ништа није сигурно. Изгледа да ћемо отићи само ми, т. ј. начелници одељења са деловођима, а наше канцеларије и цео нижи персонал остају овде, док се комора врховне команде не врати из Пирота, јер она није толико велика да на један пут крене цео персонал врховне команде..., Данас је стигао одговор дотичног дивизијара одиосио „ноћњег препада" који је обећао за јуче.